PONOVNO UJEDINJENJE JEZIDSKE PORODICE


Proširena jezidi porodica (etno-religijska kurdska grupa) od 19 članova, uključujući 12 dece uzrasta od 2 do 16 godina, napustila je Irak pre otprilike 12 meseci - ali nisu svi mogli da odu u isto vreme zbog bezbednosti. Trebalo im je 3 meseca da organizuju okupljanje u Istanbulu, kako bi mogli da zajedno nastave put.

Nakon što su proveli mesec dana u Turskoj, krijumčari su ih doveli do Grčke, i dalje do neposredne blizine granice sa Makedonijom, gde su smešteni u izbeglički kamp. Porodica je provela narednih šest meseci u grčkim kampovima.

Posle dugog perioda neaktivnosti i nedostatka bilo kakvih novosti u vezi sa njihovom budućnošću, porodica je počela da sluša glasine o krijumčarima iz Makedonije koji mogu da ih prebace do zemalja Evropske unije. Doneli su odluku da uspostave kontakt sa ovim ljudima i nastave svoj put, budući da su čekali već šest meseci i nisu znali da li će godinama ostati u grčkom kampu.

Prvi problemi su se javili ubrzo nakon prelaska u Makedoniju - jedna od žena iz grupe se prevremeno porodila zbog stresa usled hodanja od skoro 10 dana (nisu bili svesni da im neće biti dozvoljeno da koriste javni prevoz), i kao rezultat te jednostavne dezinformacije, beba je umrla u Makedoniji. Nakon uspostavljanja kontakta sa krijumčarima u Makedoniji, u blizini granice sa Srbijom, porodica je ubrzo shvatila da su uspešne priče iz grčkih kampova bile daleko od istine. Porodica je prekasno saznala da krijumčari samo izgledaju dostojni poverenja, ali da su daleko od toga. Krijumčari su u stvari kriminalci. Kriminalci su razdvojili porodicu pod izgovorom da će mnogo lakše preći granicu u manjim grupama, i da će ubrzo biti zajedno nakon prelaska u Srbiju. Jedna grupa je odvedena u neki jeftin hotel, a druga zarobljena negde u divljini blizu granice sa Srbijom - ali su obe grupe doživele sličan tretman. Krijumčari su im oduzeli dokumenta i spalili ih, porodici je prećeno da će biti ubijeni ako ne nađu još novca... Bez načina da pobegnu, jedini spas je bio u tome da krijumčarima daju sve što su imali, uključujući novac, mobilne telefone, zlatni prsten i lančiće... sve od bilo kakve vrednosti, samo da budu oslobođeni. Ali sada su bili razdvojeni!

Jednu grupu je pronašla srpska policija i dovela ih do Prihvatnog centra Preševo, dok su ostali pronađeni u blizini Beograda i poslati u Centar za azil u Krnjači, skoro 400 km dalje. U oba centra im je  Komesarijat za izbeglice i migracije obezbedio smeštaj, hranu i neprehrambene proizvode.

U Prihvatnom centru u Preševu, nakon što su ispričali Komesarijatu svoju priču, zaposleni Komesarijata angažovani kroz projekat koji finansira Evropska unija učinili su sve što je bilo u njihovoj moći da pronađu druge članove grupe. Komesarijat je nakon toga organizovao okupljanje porodice u Prihvatnom centru u Preševu. Nakon svega kroz šta su prošli, porodica sada ne razmišlja o još jednom prelasku granice, a kada su zamoljeni da sumiraju svoja iskustva, jedan od članova porodice je rekao: „Hvala Bogu da smo živi - Porodica je najvažnija stvar na svetu“.

Ponovo ujedinjena porodica u Prihvatnom centru Preševo